Ko sam ja da ti sudim?

Svi se navodno borimo protiv predrasuda, a kod skoro svakog od nas su prisutne. Koliko sam puta sebe uhvatila sudeći o nečemu što nisam dovoljno istražila, ili sudeći o nekoj osobi koju i ne znam. Koliko sam često čula da mi bliska osoba nešto za nekoga priča a povjerovala sam nevidevši svojim očima i ne čuh svojim ušima.

Niko od nas nije savršen. Svi smo mi od krvi i mesa. Ali znate šta, čovjek uči dok je živ, posmatra i raste do jednostavnosti. Sve „greške“ koje činimo u životu nas mogu nečemu naučiti. Greška nije greška ako smo izvukli neku pouku iz nje.

Mene su moje greške naučile da ne sudim ljudima, jer ko sam ja da sudim? Treba svaku osobu prihvatiti onakvu kakva jeste. Gledati je svojim očima, a ne tuđim očima. Kada smo spremni na to, počinjemo da primjećujemo lijepe stvari na toj osobi. Ubjeđena sam da smo mi ljudi duboko međusobno povezani.

„Teže je razbiti predrasudu nego atom.“- Albert Einstein